Datasets:
cminja
/
sr-wiki-ds

Dataset card Data Studio Files Community
text
stringlengths
2
130k
Smit je pronašao možda dva značenja fraze Ričarda Kantilona, koji je razvio obe ekonomske primene u svom modelu izolovanong imanja.
Smit je koncept prvi put predstavio u Teoriji moralnih osećanja, napisanoj 1759. godine, pozivajući se na to u referenci na distribuciju prihoda.
Međutim, u ovom radu se ne govori o ideji tržišta, a reč kapitalizam se nikada ne koristi.
Do vremena kad je napisa Bogatstvo naroda 1776. godine, Smit je mnogo godina proučavao ekonomske modele francuskih fiziokrata i u ovom radu nevidljiva ruka je direktnije povezana sa proizvodnjom, sa upotrebom kapitala za podršku domaće industrije.
Jedina upotreba nevidljive ruke koja se nalazi u Bogatstvu nacija je u četvrtoj knjizi, drugom poglavlju Ograničenja prilikom uvoza iz inostranih zemalja robe koja se može proizvoditi kod kuće.
Ideja trgovine i tržišne razmene automatski usmerava sopstveni interes prema društveno poželjnim ciljevima je centralna opravdanost za lese fer ekonomsku filozofiju, koja leži iza neoklasične ekonomije.
U tom smislu, centralno neslaganje između ekonomskih ideologija može se posmatrati kao neslaganje oko toga koliko je moćna nevidljiva ruka.
U alternativnim modelima, sile koje su se rodile tokom Smitovog života, kao što su velika industrija, finansije i oglašavanje, smanjuju njenu efikasnost.
Petlovan bubnjar Petlovan bubnjar (, ) je vrsta ptice iz porodice barskih koka (lat. -{Rallidae}-) i jedini predstavnik monotipičnog roda -{Habroptila}-.
Petlovan bubnjar je krupna ptica duga 33-40 cm, boja perja odrasle ptice je crna, kljun je dug i crvene je boje, noge su takođe crvene.
Mužjaci i ženke se ne razlikuju u izgledu.
Endemit je ostrva Halmahera (Malajski arhipelag).
Petlovan bubnjar je jedna od ostrvskih vrsta iz porodice barskih koka koja je izgubila sposobnost letenja.
Hrani se malim kičmenjacima, uglavnom glodarima, gmizavcima, vodozemcima i malim pticama, insektima i povremeno semenjem.
Način života je malo proučen.
Pegavi petlovan Pegavi petlovan (, ) je vrsta ptice iz porodice barskih koka (lat. -{Rallidae}-).
Prirodno stanište vrste su močvare.
Naseljava veliki deo Severne i Južne Amerike kao i neka karipska ostrva.
Spisak epizoda igrane serije Razvali igru Razvali igru () je američka igrana serija koju je snimao Nikelodion.
Radi se o grupi dece koja vodi kompaniju za pravljenje igrica, kao i o poznatoj rep zvezdi Dabl Dži-ju.
Napomena: Epizode su raspoređene po redosledu njihovog emitovanja u Srbiji.
Goran Zakarić Goran Zakarić (Gradiška, 7. novembar 1992) bosanskohercegovački je fudbaler, koji trenutno nastupa za Partizan.
Zakarić je rođen u Gradišci, prošao je omladinske selekcije Kozare, a još kao junior prešao je u redove Širokog Brijega.
Nakon jedne sezone na Pecari Zakarić je potpisao ugovor sa zagrebačkim Dinamom, a kao fudbaler ovog kluba boravio je na pozajmicama u Širokom, Lokomotivi, Zrinjskom i Slaven Belupu.
U dresu Širokog Brijega ukupno je odigrao 120 utakmica, postigao 25 golova i zabeležio 12 asistencija.
U sezoni 2015/16. je za Zrinjski odigrao 29 utakmica, postigao sedam pogodaka uz četiri asistencije, te je osvojio titulu prvaka BiH.
Tokom jesenjeg dela sezone 2016/17. je odigrao sedam utakmica za ekipu Slaven Belupa.
U januaru 2017. je potpisao ugovor sa sarajevskim Željezničarom.
Zakarić je u sezoni 2017/18. bio najbolji fudbaler Premijer lige BiH.
Sa Željezničarom je osvojio Kup Bosne i Hercegovine, te drugo mesto u Premijer ligi BiH.
U ovoj sezoni Zakarić je odigrao 42 utakmice u plavom dresu, postigao 18 golova i imao 11 asistencija.
Početkom avgusta 2018. je potpisao ugovor sa Partizanom.
Zakarić je igrao za selekcije Bosne i Hercegovine do 19 i do 21 godine.
Za seniorsku reprezentaciju Bosne i Hercegovine je debitovao 2014. godine.
Rikardo Gomeš Rikardo Gomeš (Praja, 18. decembar 1991) fudbaler je sa Zelenortskih Ostrva.
Igra na poziciji napadača, a trenutno nastupa za Partizan.
Smisao života Smisao života ili odgovor na pitanje Šta je smisao života odnosi se na značaj življenja ili postojanja uopšte.
Mnoga srodna pitanja uključuju: Zašto smo ovde?, Šta je život? ili Koja je svrha postojanja?.
Postoji veliki broj predloženih odgovora na ova pitanja sa različitih kulturnih i ideoloških gledišta.
Traganje za značajem života proizvelo je mnogo filozofskih, naučnih, teoloških i metafizičkih spekulacija tokom istorije.
Različiti ljudi i kulture veruju različitim stvarima za odgovor na ovo pitanje.
Smisao života, kao ga tumačimo, prizilazi iz filozofske i religijske kontemplacije i naučnih istraživanja o postojanju, društvenim vezama, svesnosti i sreći.
Uključena su i mnoga druga pitanja kao što su simboličko značenje, ontologija, vrednost, svrha, etika, dobro i zlo, slobodna volja, postojanje jednog ili više bogova, pojam Boga, duša i zagrobni život.
Načni doprinosi se prvenstveno fokusiraju na opisivanje srodnih empirijskih činjenica o univerzumu, istraživanje konteksta i parametara koji se odnose na životno kako.
Nauka takođe proučava i može pružiti preporuke za ostvarivanje blagostanja i srodne koncepcije moralnosti.
Alternativni, humanistički pristup postavlja pitanje Šta je značenje mog života? Pitanja o smislu života izražena su na razne načine, uključujući sledeće: Ova pitanja rezultirala su širokim rasponom konkurentnih odgovora i argumenata, od naučnih teorija do filozofskih, teoloških i duhovnih objašnjenja.
Mnogi članovi naučne zajednice i filozofija naučnih zajednica smatraju da nauka može pružiti relevantan kontekst i postaviti parametre neophodne za rešavanje tema vezanih za značenje života.
Po njihovom mišljenju, nauka može ponuditi širok spektar uvida o temama koje se kreću od nauke o sreći do smrtnog straha.
Naučna istraživanja olakšavaju ovo kroz nomološku istragu o različitim aspektima života i realnosti, poput Velikog praska, porekla života i evolucije, i proučavanjem objektivnih faktora koji su u korelaciji sa subjektivnim iskustvom sa značenjem i srećom.
Istraživači pozitivne psihologije proučavaju empirijske faktore koji dovode do zadovoljstva u životu, punog angažovanja u aktivnostima, pravljenja većeg doprinosa koristeći svoje lične snage i značenja zasnovanog na ulaganju u nešto veće od sebe.
Studije o iskustvima sa tokom su ukazivale na to da ljudi otkrivaju značenje i ispunjenje prilikom savladavanja izazovnih zadataka i da iskustvo dolazi iz načina na koji se zadatku pristupa i izvodi umesto posebne vrste zadatka.
Klasičan primer je sa dva radnika na očigledno dosadnoj proizvodnoj liniji u fabrici.
Jedan tretira rad kao mukotrpan posao dok ga drugi pretvara u igru kako bi video koliko brzo može napraviti svaku jedinicu i postiže tok u procesu.
Neuronauka opisuje nagradu, zadovoljstvo i motivaciju u smislu aktivnosti neurotransmitera, posebno u limbičkom sistemu i naročito u ventralnom tegmentalnom području.
Ako neko veruje da je smisao života da maksimizuje zadovoljstvo i generalno olakša život, onda to omogućava normativna predviđanja o tome kako postupiti da bi to postigli.
Isto tako, neki etički naturalisti zagovaraju nauku o moralu - empirijsku potragu za cvetanjem za sva svesna stvorenja.
Istraživanje eksperimentalne filozofije i neuroetike prikuplja podatke o ljudskim etičkim odlukama u kontrolisanim scenarijima, kao što su problemi sa trolejbusom.
Pokazalo se da su mnoge vrste etičkih predrasuda univerzalne u svim kulturama, što ukazuje na to da one mogu biti urođene, dok su druge specifične za kulturu.
Otkrića pokazuju da stvarno ljudsko etičko razmišljanje nije u suprotnosti sa najlogičnijim filozofskim temama, na primer konzistentno pokazujući razliku između delovanja po uzroku i delovanja po propustima koji bi bili odsutni iz teorija baziranih na uzrocima.
Kognitivna nauka je teoretisala o razlikama između konzervativne i liberalne etike i kako se one mogu zasnivati na različitim metaforama iz porodničnog života, kao što su jaki očinski protiv nežnih majčinskih modela.
Neuroteologija je kontroverzno polje koje pokušava da pronađe neutralne uzajamne veze i mehanizme verskog iskustva.
Neki istraživači sugerišu da ljudski mozak ima urođene mehanizme za takva iskustva i da život bez njihove upotrebe za svrhe svog razvoja mogu biti uzrok neravnoteže.
Studije su prijavile konfiktne rezultate u povezivanju sreće sa religijskim verovanjima i teško je pronaći nepristrane meta-analize.
Sociologija procenjuje vrednost na društvenom nivou koristeći teoretske konstrukte poput teorija vrednosti, normi, anomije itd.
Jedan sistem vrednosti koji su predložili socijalni psiholozi, široko poznato kao Teorija upravljanja terorom, navodi da ljudsko značenje proizilazi iz osnovnog straha od smrti, a vrednosti se biraju po tome da li nam dozvoljavaju da pobegnemo od mentalnog podsetnika na smrt.
Pojava istraživanja pokazuje da značenje u životu predviđa bolje rezultate fizičkog zdravlja.
Veće značenje povezano je sa smanjenim rizikom od Alchajmerove bolesti, smanjen rizik od srčanog udara kod pojedinaca sa koronarnim srčanim oboljenjima, smanjen rizik od moždanog udara i povećana dugovečnost kod američkih i japanskih primera.
Britanska nacionalna zdravstvena služba je 2014. godine počela da preporučuje petostepeni plan za mentalno blagostanje, zasnovan na smislenom životu, čiji su koraci: Tačni mehanizmi abiogeneze nisu poznati: značajne hipoteze uključuju hipotezu o RNK svetu (replikatori zasnovani na RNK) i hipotezu o gvožđe-sumpor svetu (metabolizam bez genetike).
Proces kojim su se različiti oblici života razvijali kroz istoriju putem genetičke mutacije i prirodne selekcije objašnjava se evolucijom.
Krajem dvadesetog veka, biolozi Džordž Kristofer Vilijams, Ričard Dokins i Dejvid Hejg, između ostalog, zaključili su da ako postoji primarna funkcija života, to je replikacija DNK i opstanak njihovih gena.
Ovakav stav nije postigao univerzalnu saglasnost; Džeremi Grifit je značajan izuzetak, tvrdeći da je smisao života intergrativan.
Reagujući na pitanje Ričarda Dokinsa iz intervjua za šta je to sve, Džejms Votson je rekao Mislim da mi nismo ni za šta.
Mi smo samo proizvodi evolucije. Iako su naučnici intenzivno proučavali život na zemlji, definisanje života u nedvosmislenim terminima i dalje je izazov.
Fizički, može se reći da se život hrani negativnom entropijom odnoseći se na proces kojim živi entiteti smanjuju svoju unutrašnju entropiju na račun neke vrste energija preuzete iz okoline.
Biolozi se generalno slažu da su oblici života samoorganizujući sistemi koji regulišu svoje unutrašnje okruženje kako bi održali ovo stanje organizacije, metabolizam služi za obezbeđivanje energije, a reprodukcija pomaže da se život nastavi generacijama.
Tipično, organizmi odgovaraju na stimulanse i genetske informacije od generacije do generacije, što dovodi do prilagođavanja kroz evoluciju; ovo optimizuje šanse za preživljavanje za pojedinačne organizme i njihove potomke.
Nećelijski replikacioni agensi, naročito virusi, generalno se ne smatraju organizmima, jer nisu sposobni za samostalnu reprodukciju ili metabolizam, Ova klasifikacija je problematična jer su neki paraziti i endosimbioti takođe nesposobni za samostalan život.
Astrobiologija proučava mogućnost različitih oblika života na drugim svetovima, uključujući replikacijske strukture napravljene od materijala koji nisu DNK.
Iako je teorija Velikog praska naišla na puno skepticizma kada je prvi put predstavljena, postala je veoma podržana od strane nekoliko nezavisnih posmatranja.
Međutim, trenutna fizika može samo opisati rani svemir do 10 sekundi nakon Velikog praska (gde nula u vremenu odgovara beskonačnoj temperaturi); bila bi potrebna teorija kvantne gravitacije da bi se razumeli događaji pre tog vremena.
Bez obzira na to, mnogi fizičari su spekulisali šta bi prethodilo ovoj granici i kako je svemir nastao.
Na primer, jedno tumačenje je da se Veliki prasak desio slučajno i kada se uzme u obzir antropični princip, ponekad se tumači kao implikacija postojanja multiverzuma.
Krajnja sudbina svemira, a implicitno i čovečanstva, pretpostavlja se kao ona u kojoj će biološki svet postati neodrživ, kao što je Veliko smrzavanje, Veliko kidanje ili Veliko drobljenje.
Teorijska kosmologija proučava mnoge alternativne spekulativne modele za nastanak i sudbinu svemira izvan teorije Velikog praska.
Nedavni trend bio je model stvaranja beba univerzuma u crnim rupama, a naš veliki prasak je zapravo bela rupa unutar crne rupe u nekom drugom roditeljskom univerzumu.
Teorije multiverzuma tvrde da je svaka mogućnost kvantne mehanike odigrana u paralelnim univerzumima.
Priroda i poreklo svesti i samog uma takođe je široko raspravljana u nauci.
Objašnjavajući jaz je generalno izjednačen sa teškim problemom svesti, a pitanje slobodne volje takođe je od fundamentalnog značaja.
Ovi predmeti se bave oblastima kognitivnih nauka, neuronauke (npr. neuronauka slobodne volje) i filozofije duha, iako su neki evolucioni biolozi i teoretski fizičari napravili nekoliko aluzija na tu temu.
Pristup redukcionizma i eliminativnog materijalizma, na primer Model sa više nacrta, smatra da svest može u potpunosti da se objasni preko neuronauke kroz rad mozga i njegovih neurona, pridržavajući se tako biološkog naturalizma.
S druge strane, neki naučnici poput Andreja Lindea, smatraju da svest, kao i prostor-vreme, može imati sopstvene unutrašnje stepene slobode i da nečija opažanja mogu biti stvarna (ako ne i stvarnija od) materijalnih predmeta.
Hipoteze svesti i prostor-vremena objašnjavaju svest opisujući prostor svesnih elemenata, često obuhvatajući više dodatnih dimenzija.
Elektromagnetne teorije svest irešavaju vezujući problem svesti, tvrdeći da je elektromagnetno polje kojeg stvara mozak aktuelni nosač svesnog iskustva, ali postoji neslaganje oko primene te teoorije kada se odnosi na druge radnje uma.
Teorije kvantnog uma koriste kvantnu mehaniku u objašnjavanju određenih svojstava uma.
Objašnjenje procesa slobodne volje kroz kvantne fenomene je popularna alternativa determinizmu.
Na osnovu premisa nematerijalističkih objašnjenja uma, neki su predložili postojanje kosmičke svesti, tvrdeći da je svest zapravo osnova svih bića.
Zagovornici ovog pogleda navode izveštaje paranormalnih fenomena, prvenstveno ekstrasenzornih percepcija i proročkih moći, kao dokaza za bestelesnu višu svesnost.
U nadi da će dokazati postojanje ovih fenomena, parapsiholozi su organizovali različite eksperimente, ali uspešni rezultati mogu biti zbog loših eksperimentalnih kontrola i mogu imati alternativna objašnjenja.
Najčešće definicije smisla života uključuju tri komponente.
Prvo, Reker i Vong definišu lični smisao kao shvatanje red, koherentnosti i svrhe u postojanju, potrazi i postizanju vrednih ciljeva i pratećeg osećaja ispunjenja. Martela i Steger su 2016. godine definisali smisao kao koherentnost, svrhu i značaj.